Ближи се подне. У подножју спомен-костурнице на брду Зебрњак, код Куманова, гужва од раног јутра, закрчено је од возила и аутобуса. Људи из свих крајева земље и суседства, понајвише из Куманова и Врања, кренули су да одају почасти јунацима Кумановске битке.
Београдска глумица Катарина Жутић има македонско порекло. Деда ове глумице је рођен у Куманову, а бака у Кавадарцима, тако да она с поносом говори о својим коренима.
На пет километара од Куманова када се пође старим путем за Скопље, налази се село Љубодраг, познато по плодним ораницама и вредним и сложним домаћинима. То је једно од лепших кумановских села.
Ретко који млад глумац може да се похвали тиме до је до тридесете одиграо чак 45 професионалних позоришних улога, вешто пливајући кроз све жанрове и градећи специфичне ликове.
Млада Српкиња Мила Николић из Куманова између љубави према науци и уметности изабрала је да постане професионалац у технологији и данaс је један од најмлађих софтверских инжењера роботике.
Једина сачувана брвнара сведочи о вековном постојању кумановског села Умин Долa, које су основали први досељеници из свих крајева бивше Југославије, понајвише из Лике, из Хрватске.
У циљу очувања и промоције српске културе и традиције, језика и обичаја у Македонији и на ширим просторима, група ентузијаста и заљубљеника у фолкор је пре 8 година основала Културно уметничкото друштво „Српски вез“ у Куманову.
Oткако је прошле године у македонском наставном процесу уведен изборни предмет Језик и култура Срба, све више деце се одлучује да учи језик својих предака, који су пре једног века досељавали у ове крајеве верујући у бољу будућност.
Занатски дом – кумановски Нотр Дам, како га многи називају, је препознатљиво обележје града и један од најимпозантнијих објеката старе кумановске архитектуре и 91 годину након његове изградње. Једно је од од најлепших, најрепрезентативнијих и најинспиративнијих архитектонских здања руског инжењера Владимира Антонова.
Спортски пилот Драган Томић из Куманова још увек живи свој сан из детињства и осећа се потпуно слободно једино када једри небом заједно са соколима, јастребима и осталим птицама и док ужива у живописноj природи.
„Ако човек ради оно што воли и ужива у томе као што ја радим, онда ништа није тешко. Ја овај посао радим првенствено из забаве, а имам и приходе. Кад је посао задовољство онда je и живот леп и испуњен“.
Када су становници личких села добили решења тадашње државе да се са кршевитих предела преселе у Македонију, у село Тромеђа, са собом нису донели само покућнину, своју културу и традицију, већ и своје куће - брвнаре. Дрвене конструкције товарили су у Госпићу у вагоне теретних возова и монтирали их на својој новој адреси.
Хуманитарна организација „Срби за Србе“ из Београда у партнерству са Српским културно информативним центром „Спона“ из Скопља, обезбедила је нови дом петочланој породици Лазаревски из селу Срновац која је до сада живела у условима недостојним за људе у 21. веку. Они су добили нову кућу у селу Старо Нагоричане и већ су се уселили надајући се срећнијој и лепшој будућности.
На једном зиду фасаде такозване ,,Старе болнице” и данас може да се прочита „Задужбина београдског трговца Николе Спасића“, као сведочанство једног минулог времена у развоју Куманова
Када се пре три деценије Живка Мишић Христовска познатија као Жижа прикључила групи жена из Куманова које су донеле одлуку о обнављању предратног Кола српских сестара у овом граду нико није веровао да ће дочекати јубилеј – тридесет година хуманитарног и културно просветног рада.
У планинском селу Алгуња у махали Татариновац у невиђеној беди и сиромаштву живи брачни пар Радован (63) и Борјанка (67) Димковић. Прате их озбиљни здравствени проблеми, а немају ни пензију нити примају социјалну помоћ. У суровој борби за преживљавање минимална средства за егзистенцију обезбеђују обрађујући земљу на примитиван начин и брањем шумских плодова у планини.
Зачленете се во нашиот клуб на читатели и најновите текстови ќе ги добивате на вашата мејл адреса