Играо је легендарног Досета у представи „Бегалка“, поводом великог јубилеја града Куманова. Остварио је значајну сарадњу са легендарним КПГТ-ом и српским и југословенским редитељем Љубишом Ристићем у оквиру које је глумио у култним представама „Ричар Трећи“ и „Псовање публике“.
Становници пограничног планинског села Алгуња, тачније махале Татариновац и Сејдинце, живе у две државе. Поделом бивше СФРЈ, кроз њихово село је „прошла црта“ названа македонско-српска граница и променила њихове животе. Сада су им куће на територији Македоније, а дворишта, баште и њиве у суседној Србији.
Ново Село лежи на падинама Скопске Црне Горе у југозападном делу Кумановског поља, на осам километара од Куманова, а граничи се са Љубодрагом, Умин Долом, Романовцем и Ропаљцем. Да би се стигло у овај живописни крај, најбоље је кренути старим путем Куманово – Скопље.
Сваки сусрет и свако подсећење на манастир Матејче у истoименом селу у Општини Липково буди у нама помешена осећења.
Када је пре готово три деценије Петар Диклић из села Брлог са својом породицом, као избеглица из Хрватске, дошао у Македонију, није ни претпоствљао да ће остатак живота провести ту.
Широј јавности је мало познато да је напад Немачке на Краљевину Југославију, у Другом светском рату, започео од Куманова. Два сата пре него што је бомбардован Београд у 6.30 часова, на данашњем спортском аеродрому Аџитепе, на месту званом „Режановачка коса“ нападнути су и уништени авиони Војног ваздухопловства Краљевине Југославије, а живот је изгубило 15 пилота, официра и подифицира. Они су прве жртве априлског рата 1941. године, иако је овај податак непознат и нигде се не спомиње у званичним документима.
Подвиг који је обележио битку било је лукавство обичног војника - трубача Адемовића који се ушуњао у позадину турске војске и по слуху одсвирао њихове трубне знакове за повлачење
Црква Светог Ђорђа у селу Старо Нагоричане је једна од најлепших византијских архитектонских грађевина не само у Македонији већ и на Балкану. Сматра се највреднијим и најстаријим средњовековним спомеником културе. Изграђена је у XI а обновљена у XIV веку, има беспрекорна архитектонска решења и лепоту фрескописа који спада у највише домете средњевековног сликарства па човек не треба да буде велики стручњак да би уочио њену непроцењиву вредност.
Једанаестогодишњак из Србије свакога дана прелази државу границу како би стигао у школу у Македонију. Ученик шестог разреда Марко Арсовски из села Горњи Старац, Општина Бујановац, шест година похађа наставу у селу Драгоманце у Општини Старо Нагоричане, због тога што нема школу у свом селу које се налази у Србији. На реци Пчињи нема моста, па Марко сваког дана, сам или уз помоћ својих родитеља гази преко воде.
Неколико хиљада тона отпада некадашњег рудника хрома и антимона који се налазио у селу Лојане, деценијама трује житеље пограничног села Табановце и шири регион северног дела Македоније. Отпад садржи високу концентрацију арсена и претставља велику опасност за људско здравље и животну средину.
Десетак километара северозападно од Куманова, на самој македонско-српској граници сместило се село Четирце. Ту на „црти“, на надморској висини од 500 метара, простиру се падине планине Рујен, а по њима расути виногради, њиве и пашњаци вредних домаћина овог питомог краја.
Лепота, упорност и снага краси Женски фудбалски клуб „Речица. Девојке су пример како се у малом месту и малом клубу, уз пуно љубави и одрицања, може бити успешан чак и у најважнијој споредној ствари на свету – фудбалу. Оне, једноставно, покушавају и у великој мери успевају да разбију предрасуде о томе да фудбалска лопта припада искључиво мушкарцима.
Миграцијски процес осамдесетих година прошлог века, захватио је и село Никуљане и довео до масовног исељавања и одумирања живота у овој средини. Данас, у овом селу живи тек око 150 углавном старијих становника. Село нема асфалтни пут, амбуланту, кафану, па чак ни сеоску продавницу.
Тужна је судбина најмаркантније светиње средњовековног периода, чувеног манастира „ Успење Пресвете Богородице“, у селу Матејче надомак Кумановa. Заборављен и оскрнављен, годинама је остављен да пропада без државне и црквене заштите. Иако непроценљиве историске вредности, овај репрезентативни споменик културе, препуштен је зубу времена и налази се у очајном стању. Кроз историју је био на удару свих промена, али је највеће понижење доживео током оружаног конфликта у Македонији 2001. године.
Понекад размишљам о људима кои дођу однекуда. Дођу и остану. Уклопе се у новој средини и остваре, или не оствaре неке своје идеале.Један од њих је и професор Добривоје Стошић. Ово је мала животна сага о њему и његовој породици. То је најкраћа прича о његових шездесет година од доласка у Куманово до данашњих дана.
Овог септембра у Основнoj школи „Светозар Марковић“ у Старом Нагоричану, где се настава изводи искључиво на српском језику, у школске клупе село је само троје ђака првака.
Зачленете се во нашиот клуб на читатели и најновите текстови ќе ги добивате на вашата мејл адреса