Дијана Вукановић, државна првакиња у атлетици: Трчи срцем, пркосећи препрекама – на стази и у животу

Са преко 90 медаља и статусом најбоље атлетичарке у Куманову, Дијана посвећено тренира како би остварила свој сан – да се такмичи на Олимпијским играма.

Цело село на Језеро – Никуљане слави „Белу недељу“ као заштитницу поља

Сваке године у јуну, мештани села Никуљана посећују место звано Језеро како би прославили Белу недељу, која се сматра заштитницом поља. 

Табановце сенка своје прошлости: Надлежни немају слуха за сеоске проблеме

Некада је било важан економски и општински центар, а данас је Табановце само још једна тужна прича о запуштеним селима у пограничном кумановском региону. 

Гоце Илић Џељо, пиротехничар: Своје грешке плаћамо животом

У мојој професији се греши два путa: први пут кад одлучиш да радиш овај посао и други пут кад задрхти рука, каже Гоце Илић Џељо (63) пиротехничар из Куманова, који након 20 година успешног рада у Дирекцији за заштиту и спашавање овог месеца завршава професионалну каријеру и одлази у пензију.

Оно што краси један народ је историја, језик и писмо - Обележен Дан Светог Саве у Куманову

У Куманову је свечаном академијом синоћ обележен Дан Светог Саве - национални празник Срба у Македонији.

Први репрезентативни хотел у Куманову изграђен пре 100 годинa

Хотел „Куманово“ је изграђен почетком 20. века као први репрезентативни смештајно- угоститељски објекат у граду. И након скоро сто година објекат одолева зубу времена, иако је у очајном стању због небриге надлежних институција.

Горан Илић Гиле: Позориште је место где еманираш енергију хуманитета

„Глума није само професија, то је начин живота“ - филозофија којом се легендарни глумац Горан Илић Гиле руководио више од четири деценије успешне каријере у Кумановском позоришту. Сада као пензионер наставља да негује свој озбиљно схваћени сценски израз.

Манастир Карпино – древни духовни центар на падинама Козјака

Манастир Карпино се сматра најстаријим манастиром на североистоку Македоније, који има дугу и славну историју.

Поклоничко путовање кроз Македонију потврдило снагу сестринске љубави

Удружење жена „Коло српских сестара“ из Куманова ове године је било домаћин Сабора ,,Кола српских сестара” из Републике Србије, региона и дијаспоре, и том приликом сестре су посетиле споменик на  Зебрњаку, цркву Св. Ђорђа у Старом Нагоричану, манастир Св. Јован Бигорски и цркву Св. Арханђел Михаил у Скопљу.

Старо Нагоричане: Село са богатом историјом и културним наслеђем

Старо Нагоричане је смештено у подножју планине Козјак, на само 15 километара североисточно од Куманова.

Отварање српског почасног конзулата у Куманову значајан корак напред у односима две земље

Овај догађај не означава само отворање почасног конзулата у Куманову, већ и значајан корак ка продубљивању наших односа у разним сферама живота.

Бошко Тасић: Чезнуо сам да постанем спортиста, судбина је хтела да будем спортски новинар

„Љубав и пасија према спорту родила се у мојој седмој години док сам пратио утакмице југословенске репрезентације на Светском првенству у фудбалу у Италији. Још увек памтим сваки меч, а посебно болни пораз од Аргентине.

120 година од изградње цркве „Свете Тројице“ у Куманову

Црква „Св. Тројице“ у Куманову ове године слави 120 година постојања. Изградња храма почела је 1899. године, а потпуно је завршена 1903. године када је и освећена. Црква је једна од две највеће у граду и у њој се више од једног века практикује вера православна.

Милена Илић Пешић, доктор педагогије: И моји преци су знали колико је важно школовање

Милена Илић Пешић из Куманова је једна од 13 доктора наука у земљи који су прошле недеље промовисани на Универзитету „Св. Кирил и Методиј“ у Скопљу.

Свадбарски купус на новоселски начин

Да би се направио добар свадбарски купус потребан је квалитетан кисео купус и сушено свињско месо. А мештани Новог Села и Умин Дола могу да се похвале тиме да су ови састојци део њихове традиције и у башти и у кухињи. 

„Врањско вече“ у Куманову: Нека ово буде један леп почетак нашег још јачег повезивања 

Исте песме се певају и у Врању и у Куманову. Наш говор је сличан и препознатљив и треба да га чувамо и негујемо. Што више чувамо своја језичка обележја и песме, више ћемо трајати.