Млада Српкиња Мила Николић из Куманова између љубави према науци и уметности изабрала је да постане професионалац у технологији и данaс је један од најмлађих софтверских инжењера роботике.
Једина сачувана брвнара сведочи о вековном постојању кумановског села Умин Долa, које су основали први досељеници из свих крајева бивше Југославије, понајвише из Лике, из Хрватске.
У циљу очувања и промоције српске културе и традиције, језика и обичаја у Македонији и на ширим просторима, група ентузијаста и заљубљеника у фолкор је пре 8 година основала Културно уметничкото друштво „Српски вез“ у Куманову.
Oткако је прошле године у македонском наставном процесу уведен изборни предмет Језик и култура Срба, све више деце се одлучује да учи језик својих предака, који су пре једног века досељавали у ове крајеве верујући у бољу будућност.
Занатски дом – кумановски Нотр Дам, како га многи називају, је препознатљиво обележје града и један од најимпозантнијих објеката старе кумановске архитектуре и 91 годину након његове изградње. Једно је од од најлепших, најрепрезентативнијих и најинспиративнијих архитектонских здања руског инжењера Владимира Антонова.
Спортски пилот Драган Томић из Куманова још увек живи свој сан из детињства и осећа се потпуно слободно једино када једри небом заједно са соколима, јастребима и осталим птицама и док ужива у живописноj природи.
„Ако човек ради оно што воли и ужива у томе као што ја радим, онда ништа није тешко. Ја овај посао радим првенствено из забаве, а имам и приходе. Кад је посао задовољство онда je и живот леп и испуњен“.
Када су становници личких села добили решења тадашње државе да се са кршевитих предела преселе у Македонију, у село Тромеђа, са собом нису донели само покућнину, своју културу и традицију, већ и своје куће - брвнаре. Дрвене конструкције товарили су у Госпићу у вагоне теретних возова и монтирали их на својој новој адреси.
Хуманитарна организација „Срби за Србе“ из Београда у партнерству са Српским културно информативним центром „Спона“ из Скопља, обезбедила је нови дом петочланој породици Лазаревски из селу Срновац која је до сада живела у условима недостојним за људе у 21. веку. Они су добили нову кућу у селу Старо Нагоричане и већ су се уселили надајући се срећнијој и лепшој будућности.
На једном зиду фасаде такозване ,,Старе болнице” и данас може да се прочита „Задужбина београдског трговца Николе Спасића“, као сведочанство једног минулог времена у развоју Куманова
Када се пре три деценије Живка Мишић Христовска познатија као Жижа прикључила групи жена из Куманова које су донеле одлуку о обнављању предратног Кола српских сестара у овом граду нико није веровао да ће дочекати јубилеј – тридесет година хуманитарног и културно просветног рада.
У планинском селу Алгуња у махали Татариновац у невиђеној беди и сиромаштву живи брачни пар Радован (63) и Борјанка (67) Димковић. Прате их озбиљни здравствени проблеми, а немају ни пензију нити примају социјалну помоћ. У суровој борби за преживљавање минимална средства за егзистенцију обезбеђују обрађујући земљу на примитиван начин и брањем шумских плодова у планини.
Ова ракија се прави од органиских плодова, а пече се на традиционалан начин. За квалитет је награђена златном, сребрном и бронзаном медаљом на Међународном фестивалу ракије „Ракија и ракијаши 2020“ у Панчеву.
Један од најлепших и најрепрезентативнијих објеката у Куманову, спортска сала Соколана, изграђен је почетком прошлог века и ове године слави 90 година постојања. Мало људи зна да је ово величанствено здање било намењено као свадбени поклон краљу Александру Карађорђевићу.
Играо је легендарног Досета у представи „Бегалка“, поводом великог јубилеја града Куманова. Остварио је значајну сарадњу са легендарним КПГТ-ом и српским и југословенским редитељем Љубишом Ристићем у оквиру које је глумио у култним представама „Ричар Трећи“ и „Псовање публике“.
Становници пограничног планинског села Алгуња, тачније махале Татариновац и Сејдинце, живе у две државе. Поделом бивше СФРЈ, кроз њихово село је „прошла црта“ названа македонско-српска граница и променила њихове животе. Сада су им куће на територији Македоније, а дворишта, баште и њиве у суседној Србији.
Зачленете се во нашиот клуб на читатели и најновите текстови ќе ги добивате на вашата мејл адреса